Main menu

ВОДЕНИЦЕ НА ШИДИНИ

Многи не знају да Шидина извире код села Љуба и њен извор мештани зову »Ћоравац«. Предање каже да онај ко се напије воде с извора, више никада неће напустити Љубу. Од извора, до ушћа у Босут код села Вишњићево, Шидина има ток дуг око 40 километара. Некад богата чистом водом и снагом, која је могла да покреће воденичне точкове, била је понос грађана који су је, из милоште, прозвали својом реком.

Данас, Шидина нити је богата водом која би могла да покрене воденични точак, нити је чиста. А управо та, чиста Шидина из давних времена, у нашем саговорнику Павлу Зорјану буди носталгичне успомене. Сежу оне у године које су обележиле почетак 20. века и детињство, које је провео у једној од воденица на Шидини у селу Сот.

„Мој отац, Јан Коза, рођен је у Ердевику, мајка је била Шиђанка, из породице Чањиове. Презиме Зорјан узели смо касније, након Другог светског рата. Отац и мајка су заједнички живот почели у великом сиромаштву у којем им је рођено шесторо деце; четири сина (Јан, Павле, Миша и Андрија) и две ћерке (Ана и Зуска). Тражећи излаз из сиромаштва, отац је од 1929. до 1931. године боравио у печалби у Аргентини. Одатле је донео довољно новца, да од породице Миловановић у Соту купи воденицу на Шидини, са мањим имањем. Ту смо живели од 1932. до 1945.године, а отац се бавио млинарством. Судбина је хтела да се нешто догоди са изворима, који су Шидину снабдевали водом, да су скоро пресахли. Воде није било довољно за покретање воденичних точкова. То нас је присилило да се после Другог светског рата преселимо у Шид”.

ВОДЕНИЦЕ НА ШИДИНИ

На Шидини је некада радило чак тринаест воденица. Прва је била у шидском атару у Чизовцима, на месту које су Шиђани касније познавали као „водопад”. Овде је Шидина била најмоћнија и најбогатија водом. Власник ове воденице била је породица Тубић. Друга воденица налазила се у Шиду, на месту близу садашњег игралишта ФК „Једнота“. Власник ове воденице била је породица Шушкић. Трећа воденица се налазила такође у Шиду, при крају данашње улице Саве Шумановића. Последњи власник воденице била је породица Сафчак. Пре воденице је воденичар направио језерце. На њему су многи Шиђани, а нарочито деца, потражили освежење током врелих летњих дана. Један од мотива на слици Саве Шумановића „Купачице” је мотив са овог језерца, у чијој се позадини види стари зидани мост на Шидини. Нажалост, ово језерце узело је и жртву, јер се приликом купања утопио један дечак. Следећа воденица била је у Беркасову, близу садашњег млина. Њен власник је био неки Гоч. Власник следеће две воденице, које су се налазиле у Бикић Долу, био је манастир у Привиној Глави. Једну воденицу касније је купила породица Хетрих, а другу породица Сокол. Онда воденица у Соту коју су сви познавали као Козова воденица. Такође у Соту, али нешто више, била је воденица која је припала породици Бобаљ. Још узводније у Соту је била и трећа воденица чији је власник био Петар Њилицај. Последња воденица у Соту била је воденица Владе Миловановића, коју су познавали као „Урошева воденица”, према старом власнику. Две воденице, које су се налазиле између Сота и Љубе, поседовала је породица Хетрих. (Син млинара Хетриха је познати ТВ новинар Иван Хетрих, који се ту и родио).

Последња воденица била је на уласку у Љубу. Звали су је Шилијева воденица. За ову воденицу везан је и један трагичан догађај. Док су родитељи, воденичар и његова супруга, били на њиви, у воденицу су упали провалници, опљачкали је и убили воденичареве двоје мале деце”.

Павле Зорјан са браћом и сестрама код њихове воденице око 1929. године. (Породица Зорјан - Синови Јанко, Павле и Миша и Ана и Зуска)

Павле Зорјан са браћом и сестрама код њихове воденице око 1929. године. (Породица Зорјан - Синови Јанко, Павле и Миша и Ана и Зуска)

„Од укупно тринаест воденица на Шидини само четири су млеле пшеницу и одвајале брашно, гриз и мекиње. Осталих девет млеле су на просто и претежно кукуруз. Све су биле типа „поточаре”. Учинак ових воденица био је мали у поређењу са капацитетом данашњих млинова. За 24 часа, могло се самлети око 200 килограма пшенице или око 600 килограма кукуруза. За данашње појмове то је била толико проста технологија.

Станислав Ступавски

 

Посетиоци

Број прегледа чланака
2561921