Путовање кроз срце српске традиције — нит по нит, такт по такт, песма по песма.

Треће вече Шидског културног лета била је права хомагија народном наслеђу — „Нит која нас везује“, програм који је подсетио све присутне да су корени наша најчвршћа веза, а култура — језик који све говори без речи.

Под звезданим небом Шида, публику су зачарали чланови СКУД-а „Свети Сава“, под стручном и страстном руком маестра Радована Раше Грчића. Уз њих, народни оркестар на челу са Дарком Галоњом је испунио простор звуковима који нису само звучали — живели су. Свака гудачка, сваки тапкање, сваки звиждук био је позив да се сетимо одакле долазимо — и зашто смо толико посебни.

А онда су гласови — чисти, моћни, пуни душе — вокални солисти Јована Петровић и Миодраг Марковић додали још један слој емоције. Певали су као да певају за своје пре, за своје сада, за своје потомке. И публика? Публика је слушала са затвореним очима, плесала са отвореним срцима, аплаудирала са пуних груди.

Аплаузи нису били само награда — били су захвалница, обећање, повратна веза између бине и трибина. Јер када традиција живи у срцима људи — она никада не умире.

„Нит која нас везује“ није само назив програма — то је симбол. Симбол породице, села, града, региона, нације. То је она невидљива нит која повезује младе и старе, оне који су отишли и оне који су остали, оне који певају и оне који слушају — све нас, заједно.

Хвала свим извођачима, хвала организаторима, а пре свега — хвала вама, публико, што сте били део ове приче.
Јер култура нас не само што спаја — она нас чини онима који јесмо.