Аматерско позориште ``Бранислав Нушић`
МИСИЈА
Развијање маште и креативности, као и трагање за новим позоришним формама.
ЦИЉ
Аматерско позориште негује оно што заиста има задатак, а то је окупљање што више младих креативних људи у циљу припремања и реализацију позоришних представа. Радионичарски прилаз позоришту и његово сагледавање није само баналан начин изражавања, него у себи носи доста симболике, речи и покрета. Свака слика је носилац своје тескобе и поруке. Као крајњи циљ оваквог начина рада је окупљање људи око позоришног стваралаштва у виду психо-уметничког развијања.
ЦИЉНЕ ГРУПЕ
Деца, основци, средњошколци, студенти, радници и пензионери
Аматерско позориште „Бранислав Нушић“ у Шиду основано је 14.јуна 1949.године и уписано као Среско самостално аматерско позориште „Бранислав Нушић“. Иницијативом групе ентузијаста на челу са Поповић Славком, Чикарић Јованом, Карафиловић Ђоком, Стеванчевић Душаном, Станковић Сретом. У првој деценији постојања носилац је ласкаве титуле најбољег позоришта у Срему. Незаборавни су комади „Коштана“ и „Хајдук Станко“. Позориште је имало и свој одлучујући утицај на формирање аматерских позоришних друштава у Адашевцима, Ердевику, Моровићу, Вишњићеву, Илинцима, Кукујевцима, Љуби као и секције у шидским школама у којима су се такође назирали таленти глумци и режисери.
Свакако да је у сваком позоришту, па и у нашем долазило до позоришне плиме и осеке, те је шидско Аматерско позориште после релативног затишја поново регистровано 1972.године, а својеврсну стваралачку реинкарнацију доживело је 2001.године.
Позоришна пердстава „Варошка капија“ шидског аутора Срђана Малешевића, која је премијерно изведена на сцени шидског дома културе 25.јуна 2001. године у режијској постави Душана Тубића, није била само провера могућности једног младог ансамбла позоришта, него је и више од тога. Била је потврда настојања драмског писца, шиђана, Срђана Малешевића да свом граду подари аутентична догађања везана за сечу шидских липа, душе нашег града и људи. Своје доприносе у успеху представе дали су њени актери: Јовица Лазић, Милан Тубић, Бојан Балаж, Милош Водогаз, Александар Јовановић, Бојан Гашпаровић, Јован Бибић, Бојана Меселџија, Срђан Малешевић, Мирјана Јовановић и Душан Тубић.
Врло запажене резултате доносе због своје преданости и као такво почиње да негује сатиру. Касније оснивају се такмичења у духовитостима и позориште “Бранилсав Нушић” из Шида потпуно оправдава своје име. Врло духовито са оштром сатиром на ситуацију 60-тих година позориште доживљава велике успехе широм бивше Југославије. После тога настаје пауза и позориште ради са доста прекида.
Велика пауза настаје 90 – тих када се поново позориште буди са представом “Варошка капија” која се бави локалним проблемом. После тога 2003 године обликован је самосвеснији и озбиљнији однос према стваралаштву, а порасле су и уметничке амбиције.
Позориште “Бранислав Нушић” у Шиду добија свој посебан стил сценског изражаја и кроз симболику и метафору убацује политички ангажовани театар. Настаје представа “Чин пред буру илити ђавољи мизансцен” и са том представом померамо виђење тетарских слика у други угао. Бавимо се темом самог човека који није локализован него уопштен. Сам тај начин исказа одмах је примећен на фестивалима широм Србије и представа доноси 24 награде ...
Представа “На Дрини ћуприја” по мотивима романа Иве Андрића 2004 године убацује луткарске пасаже и тим додатно развија позоришну имагинацију и волшебност. Представа доноси награде на смотрама и фестивалима и почасно је изведена у Вишеграду на Данима посвећеним Андрићу. 2005 године настаје представа “Франкенштајн” која је реализована у сарадњи са КПД “Ђура Киш” Шид представа на русинском језику руши језичке баријере и успешно се изводи како широм Војводине тако и у јужном делу Србије.
На фестивалима оставља велики утисак и по први пут Шидско позориште одлази на републичко такмичење и осваја награду. 2006 године настаје представа “Какав радостан дан” урадјена по мотивима песама легендарне рок групе ЕКВ и прати проблем болести и зависности у представу по први пут се укључују глумци у мјузикл ... лепршаво и обојено попут Форманове Косе представа се изводи уз бенд Шерлок уживо и плесне кореографије. После ове представе позориште постаје премало за младе људе који желе да се сценски искажу.
Рад на представи “Јелена Тројанска” већ окупља 40 младих глумаца који на један необичан начин приказују античку драму као данашњицу. У представи глумци раде на сценском покрету и сценским борбама. Представа наградјена на фестивалима . Позориште не заборавивши сатиру коју је у себи носило од свог постанка настаје и представа “Господја министарка” где глумица Мирјана Јовановић у насловној улози доноси бројне награде.
Представа “Желим да се ослободим “ настала у сарадњи са удружењем жена “Шидјанке” на тему насилај над женама настаје као експеримент уличног перформанса и врло брзо постаје представа која живи већ осам година, одиграна је 68 пута до сада и донела је позоришту 75 награда.
Спектакуларан мјузикл “Мулен Руж” настаје као велика представа која је окупила 54 глумца са понпезним костимима, представа где глумци певају уживо и све је проткано плесом. И ако представа траје три сата одлазимо на републичко такмичење и глумац Игор Грекса осваја награду за најбољег глумца републике.
Представа “Соба за успаванку” је обрадјивање теме насиља над децом где деца глуме са одраслима и кроз етиде приказују своје проблеме током одрастање. Из ситуације у ситуацију глумци уз помоћ хора “Шидијаники” и Црвеног крста Шид освајају награде и задају велике полемике медју гледаоцима.
Дуо драма са глумцима Мирјаном Јовановић и Игором Грексом “Пева пето у шупи” врло брзо постаје актуелна и са њом представљамо наше позориште на многим фестивалима.
У сарадњи са Црвеним крстом Шид радимо на реализацији представе “Распродаја” као основ је борба против трговоне људима. Представа почасно се изводи на сцени Београдског драмског позоришта у Београду поводом светског дана против трговине људима. Као ангажовани театар сад већ увелико препознатљив по свом стилу и форми премијера представе “Портрет малигне ћелије” излази као шок терапија свим људима који занемарују своје здравље. Тема карцином, нажалост врло актуелан, позоришту отварају врата и представа путује по разним фестивалима широм бивше Југославије.
Представа “Колико од слободе” настала као део програма обележавања дана победе над фашизмом отвара нам врата и одводи наше позориште у Русију где смо представљали Србију у акцији “Свет без рата”.
Са Хрватским културно уметничким друштваом реализујемо представу “Исусово Васкрсење” урадјену по библијским причама.
Поред ансамбл представа поједини глумци нашег позоришта су се истакли са својим монодрамама . Игор Грекса изводи пар успешних монодрама : “Шекспир, метла и пар динара” , “Географија Србије”...
Монодрама “Интервју с вампиром” по роману америчке књижевнице Ени Рајс у изводјењу и режији Цветина Аничића.
Позориште упоредо негује и дечију сцену тако да у просторији старе штампарије настаје мала луткарска сцене где се изводе луткарске представе за децу. Урадјено је 20 луткарских представа класичних бајки за децу. На радио Шиду снимљено је и 20 радио драма за децу.
Са дечијим представама успостављамо сарадњу са Змајевим дечијим играма у Новом Саду где већ десет година учествујемо са представама, радионицама, изложбама. Такодје успостављамо сарадњу са Дечијим културним центром у Београду и учествујемо у највећој манифестацији за децу Радост Европе. Луткарске представе отварају врата и за друге фестивале учествујемо на ФУЧ фестивалу у Пули, Казалишни камп Беса на острву Вис.
Позориште се укључује у хуманитарни рад и са децом са сметњама у развоју кроз радионице у којима деца праве лутке и реализују саму представу. Сарадња са ОШ “Ј.Ј Змај” (школа за специјално васпитање) и удружење за подршку родитељству “Отворено срце” Шид.
Већ 5 година позориште се укључује у камп пријатељства КОШНИЦА у Бегечкој јами где поред изводјења представа држимо и креативне радионице .
Основни циљ је умрежавање односно повезивање са другим позориштима тако да смо до сада успоставили сарадњу и пријатељске односе са доста позоришта широм света.
Пре 4 године покрећемо и наш позоришни фестивал “Свратиште у позориште” где се ревиално представљају позоришта са којима размењујемо искуства.
Наше позориште је до сада гостовало:
Москва, Санкт Петербург, Темишвар, Беч, Линц, Софија, Силистра, Постојна, Мостар, Витаз, Босански Прњавор, Босански Шамац, Бугојно, Мркоњић Град, Бања Лука, Добој, Бијељина, Пале, Соколац, Хан Пијесак, Сребреница, Тузла, Вишеград, Зворник, Теслић, Бијело Поље, Котор, Колашин, Сплит, Вис, Комижа, Пула, Црес, Винковци, Вуковар, Пачетин, Ретковци, Славоснки Брод, Бијеловар, Дјурдјевац, Бели Манастир, Жупања, Каштел Лукшић, Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Сремска Митровица, Шабац, Бела Паланка, Суботица, Бачка Паланка, Апатин, Кула, Батајница, Стара Пазова, Индјија, Беочин, Бечеј, Јаша Томић, Ириг, Рума, Пећинци, Смедерево, Ковин, Смедеревска Паланка, Крушевац, Сокобања, Лесковац, Алексинац, Арандјеловац.
Фестивали:
БЕЛЕФ (Београд), КОРИФЕЈ (Колашин), ФЕДРА (Бугојно), ЗЛАТНА КУЛИСА (Крагујевац), ЈАН-БИБИЈАН (Силистра, Бугарска),КАЗАЛИШНИ КАМП БЕСА (Вис ), ДАНИ КОМЕДИЈЕ (Бијеловар)...
Позориште и дан данас окупља велики број људи различитих годишњих доби. Сарадња са разним институцијама се наставља сарадња.
Глумци поред представа учествују и у програмима разних манифестација нашег града као што су Дани посвећени животу и делу Филипу Вишњићу, 06 децембар дан ослободјења града, обележавање Светосавске академије, Обележавање Видовдана, књижевних вечери, као и обележавање неовогодишњих радости.
Са посебним стилом и човеком у центру као вечите метафоре позориште успешно корача ка новим позоришним формама.