Main menu

 плакат за представу "Снађи се друже", из сезоне 1974./75.

Основано је 14.јуна 1949.године иницијативом ентузијаста на челу са Славком Поповићем, Јованом Чикарићем, Ђоком Карафиловићем, већ у првој деценији постојања понело је титулу најбољег позоришта у Срему. Након нешто више од две деценије рада, уз бројне “плиме и осеке”, поново је регистровано 1972, а неговањем сатире, као главне одлике дела Бранислава Нушића, постизани су запажени резултати широм бивше Југославије. Настаје пауза проблематичних 90-тих, а права стваралачка реинкарнација почиње у 21. веку.

Позориште у живот враћа представа „Варошка капија“, аутора Срђана Малешевића, у режији Душана Тубића, 25. јуна 2001, на сцени тадашњег Дома културе. Остала су забележена и имена Јовице Лазића, Милана Тубића, Бојана Балажа, Милоша Водогаза, Александра Јовановића, Бојана Гашпаровића, Јована Бибића, Бојане Меселџије, Мирјане Јовановић...

Посебан стил сценског изражаја настаје представом “Чин пред буру илити ђавољи мизансцен” када се јавности први пут представља редитељ Цветин Аничић. Са фестивала широм Србије представа доноси 24 награде.

Уследиле су “На Дрини ћуприја”, “Франкенштајн”, “Какав радостан дан”, “Јелена Тројанска”, “Госпођа министарка”, “Желим да се ослободим“, “Мулен Руж”, “Соба за успаванку”, “Пева пет'о у шупи”, “Распродаја”, “Портрет малигне ћелије”, “Бал вампира”, “Нећу да ћутим”...

И тако све до, сада већ традиционалног, фестивала “Свратиште у позориште” и данашњих дана када награде са бројних наступа доноси представа “Рођене”...

Упоредо се негује и дечја луткарска сцена. “Змајеве дечје игре”, “Радост Европе”, бројни кампови пријатељства, хуманитарни рад са децом са сметњама у развоју, сарадња са позориштима широм света...

Москва, Санкт Петербург, Темишвар, Беч, Линц, Софија, Постојна, Дизелдорф, Келн, Мостар, Бугојно, Колашин, Сплит, Вис, Комижа, Пула, Црес, Винковци, Вуковар, Пачетин, Ретковци, цела Војводина, Србија... Листа градова у којима је аплаудирано шидским глумцима је подужа.

Успех није дошао само с ентузијазмом и преданим радом Цветина Аничића и чланова позоришта, већ и кроз подршку шидске општине и улагање новца за младе у култури, што је уврстило Шид међу четири најбоља аматерска позоришта у Србији.
Имамо чиме да се поносимо!

 

Посетиоци

Број прегледа чланака
2842641