Main menu

ИСТОРИЈА СОТА

Сот је једно од 19 места шидске општине, смештено на југозападним обронцима Фрушке горе. Село Сот никада није било у центру неких историјских збивања, нити су се на његовим територијама одигравале судбоносне битке, али његових 700 година постојања, успона и падова, промена господара и политичких система, мука и недаћа, насељавања и расељавања становништва и свега другог што се кроз векове мењало, а Сот опстајао, заслужује наше дивљење и поштовање.

Прва топографска карта Сота из 1763. године

Први трагови насеља на простору атара Сота нађени су на потесу Градина, километар јужно од данашњег насеља. Захваљујући археолошком материјалу, нађеном на овом налазишту, утврђено је да је постојало насеље из каменог и бакарног доба. Научним методама је утврђено да налазиште датира на овом простору од 3.600 до 3.000 година пре нове ере. Пронађени су разна камена оруђа и оружја, керамички делови посуда грубе фактуре, ломљени и глачани камени предмети. Међу налазима се истиче шољица тамне боје украшена канелурама и са тракастом ручком која надвисује руб.

Опширније: ИСТОРИЈА СОТА

ПОЕМА СВЕТЛОСТИ И СЕНКИ

Композиција „Пијани брод"

По драми свога живота и рада као и по свом трагичном крају, Сава Шумановић представља издвојено место у нашој савременој уметности. Он је припадао оној генерацији наших сликара која се појавила одмах после Првог светског рата, генерацији која је из вртлога најопречнијих схватања, из оног бучног рата свију против свих, какав је у то време владао у западној, на првом месту паришкој уметности, који је повукао и нас у свој ковитлац, зачела један нови лик сликарства, разноврсност, бујан и занимљив далеко богатији но икад раније и први пут истински савремен у односу на европско време.

Опширније: ПОЕМА СВЕТЛОСТИ И СЕНКИ

ШИДСКЕ КУПАЧИЦЕ

ШИДСКЕ КУПАЧИЦЕ

С почетком четврте деценије прошлог века почиње Шумановићева изолација. Повукавши се на село, он је прекинуо сваки контакт с прошлошћу, уколико су ту прошлост сачињавали људи. Тај прекид је био одлучан за место његове уметности у културном животу земље; барем онога часа. У том смислу одиграо је прилично незахвалну улогу: тај прекид деловао је на друштвену смрт уметника. Након 1931. године, пуних двадесет година, у оној безумној свакодневној трци, име овог сликара било је заборављено. Једино је изложба 1939. у Београду била доказ да је сликар још жив. Није била довољна афирмација до 1930. године. Сваки сликар који лично, и то на лицу места, није учествовао у вазда актуелној конкуренцији, био је брисан из списка постојећих. То се десило и Шумановићу. Ни његова бурна конструктивистичка прошлост, ни популарност у времену „Прољетног салона", ни слава париских критика, нису одолели тихој борби свакидашњице. Тако брзо није ваљда био заборављен ни један уметник у нашој прошлости, а опет тако много времена није било потребно ни једном до поновне рехабилитације. Упркос огромном опусу каквим се једва ко може похвалити и упркос несумњивим квалитетама тога опуса, процес његове рехабилитације спор је до мучности.

Опширније: ШИДСКЕ КУПАЧИЦЕ

БИСТА ФИЛИПА ВИШЊИЋА, ДАР ПОРОДИЦЕ ПЕКА ДАПЧЕВИЋА

БИСТА ФИЛИПА ВИШЊИЋА, ДАР ПОРОДИЦЕ ПЕКА ДАПЧЕВИЋА

Јула месеца 2005, у Шид је стигао несвакидашњи, вредан поклон породице народног хероја Пека Дапчевића (1913-1999), партизанског генерала, ослободиоца Београда и легендарног команданта Прве армије ЈА која је, крајем рата, водила завршне борбе на Сремском фронту. Реч је о бронзаном попрсју највећег српског гуслара и аутора народних песама Филипа Вишњића, коју је израдио наш познати вајар, свестрани ликовни стваралац, критичар и педагог, академик САНУ Сретен Стојановић (1898-1960). Како се Вишњићева биста нашла баш у овој сремској вароши, тачније у њеној Основној музичкој школи "Филип Вишњић"?

Опширније: БИСТА ФИЛИПА ВИШЊИЋА, ДАР ПОРОДИЦЕ ПЕКА ДАПЧЕВИЋА

ГУСЛЕ ФИЛИПА ВИШЊИЋА

ГУСЛЕ ФИЛИПА ВИШЊИЋА

Мало је оних музичких инструмената за које се може поуздано рећи да су толико срасли с менталитетом и сензибилитетом једног народа, да су једноставно постали саставни и нераскидиви део његове историје. Гусле, релативно једноставан жичани гудачки инструмент, управо је један од најбољих таквих примера. Како су се и када тачно нашле на Балкану, не може се са сигурношћу рећи, мада праћење њихових трагова у далеку прошлост, указује да им је порекло средња Азија и да су захваљујући миграцијама древних степских словенских племена донете и на просторе југоисточне Европе. Коликом су се потом брзином и интензитетом прошириле и усталиле у нашим крајевима, можда понајбоље илуструју редови овог анонимног аутора прибележени 1895. године у вршачком „Српству“:

„Међу та обележја нашег народног живота спада и српско народно гусларство. [...] Уз гусле је Србин опевао своју славу и јунаштво, уз њих је Србин опевао своју прошлост, страдање и пропадање, уз њих је Србин опевао своје делимично васкрсење - обнову своје славе, уз гусле је Србин опевао свој породични, друштвени, државни и народни живот - за то су гусле Србину тако миле и драге."

Опширније: ГУСЛЕ ФИЛИПА ВИШЊИЋА

Посетиоци

Број прегледа чланака
2585229