Main menu

mapa gradina

Писани историјски извори у овим крајевима потичу тек из времена које непосредно претходи освајачким походима Римљана. То је доба Октавијана Августа, на преласку старе у нову еру. Раније забележени подаци су непоуздани, често контрадикторни и у њима се не разликује митологија од стварности. Стога су једини поуздани елеменат за реконструкцију праисторијске ере која траје неколико миленијума, истраживања и до6ијена археолошка грађа. Да би се прибављене информације правилно употребиле и максимално искористиле нужно је коришћење и других метода које нам стављају на располагање егзактне науке. Тек када се изврше све потребне анализе нађених узорака у које спадају житарице и остало зрневље, камен, угљенисано дрво, људске и животињске кости и друго, може се створити релативно поуздан суд о екологији одређене епохе и добити слика о људима, њиховој материјалној и духовној култури.

Први организовани облици људског живота јављају се у палеолиту, чијих трагова нема у Срему, ако изузмемо налаз једне камене алатке из околине Ирига. Како Фрушка гора не пружа добре услове за живот пећинског човека, овај крај је могао да буде привлачан за боравак мамута, северног јелена и остале квартарне фауне. У потрази за храном долазиле су експедиције ловаца и по свој прилици се нису задржавале дуже време. Након завршетка последњег леденог доба и отапања глечера нагло је порастао ниво водотокова, а затим је започео бореални период, када је ветар наносио лес и сушио земљу. У мезолиту је Срем и даље остао ненастањен.

Најстарије људске заједнице регистроване су у неолиту, између 5300-3300 године. Прва насеља припадају старчевачкој култури и стационирана су на обалама река, око ритова. као што је случај са локалитетима „Шанчине", „Крстур” у Моровићу или „Гробље", код Батроваца. У ретким случајевима повлачена су даље од воде, на јужне обронке Фрушке горе, како је учињено у Визићу, на месту „Голокут". То су земуничка насеља, укопана у земљу, од којих је нешто више испитано ово последње.

Нешто касније појављује се нова културна манифестација позната као винчанска група, са чијом је млађом фазом паралелна сопот-ленђелска група. Највеће насеље ове групе установљено је у Бапској, а сем тога на локалитетима „Градина” у Соту и „Градина” на Босуту, код Вашице. Нема већих одступања у погледу избора места за оснивање насеља у односу на претходни период; понекад постоји подударност, тако да се надслојавају, као што показује пример налазишта „Аџине њиве" у Кленку. У млађем каменом добу, човек је овладао технологијом израде оруђа од камена и кости, научио је да прави посуђе од печене земље, а поред лова и риболова његова економика заснива се на матичној земљорадњи. Повлашћени положај жене у друштву у коме влада матријархат обезбеђује јој првенство и у духовној сфери. У њиховом пантеону централно место заузима велика богиња или мајка земља, чија плодност обезбеђује репродукцију врсте, и свега живог.

Проналазак првих метала у које спадају злато и бакар означио је почетак енеолита (3300-2000 године). Насеља овог периода повлаче се дубље у унутрашњост, а уколико су грађене на рекама утврђују се земљаним бедемима, палисадама и вештачким рововима. Најстарија култура бакарног доба на овом терену припада групи Болерас - Чернавода III, а установљена је на босутској Градини и локалитету „Лице", код Ердевика, где је изграђено вештачко језеро на потоку Мохарач. Ново становништво које је дошло из степа око Црног мора представља прве Индоевропљане, врло покретне сточаре, који у потрази за испашом савлађују огромна пространства. Кретање популација из разних крајева доводи до појаве нових културних група, као што су баденска и костолачка, чија су насеља регистрована на локалитетима Попина крчевина код Вашице, Лице и Селиште у Ердевику и Чесмин дол између Привине Главе и Бачинаца.

Реконструисани питоси, лонци и амфоре из бронзаног и старијег гвозденог доба.

Нешто доцније јавља се вучедолска група, чије је епонимно налазиште Вучедол у близини Вуковара. Велики број калупа за ливење и предмета од бакра нађених овде и запажено присуство бакарних секира у многим местима Срема указује на развијену металургију. Једно од ретких налазишта ове групе установљено је у Градини, код Сота. Земунице су као модел становања карактеристичне за баденску групу, док се надземне куће више употребљавају у склопу костолачке и вучедолске културе. Ове друге грађене су од плетера и блата, а сачувани су поједини детаљи, као што су поднице, отисци јама с дрвеним стубовима, а у порушеном шуту налазе се остаци зидова с траговима прућа. Положај насеља у енеолиту, а нарочито изградња одбрамбених система у најмлађој фази указује на општу несигурност и немирна времена, што се може довести у везу са променом структуре становништва. Настаје патријархално друштво у коме мушкарац заузима доминантно место у породици и друштву, што произилази из његове улоге у ратовима и привређивању.

Поред уобичајеног начина сахрањивања у насељима или њиховој близини јављају се и нови облици погребног ритуала. Покојнике полажу у хумке, узвишења кружног облика, која могу да буду у групи или самостално. Највећи број ових тумула забележен је у шуми Опрача, код Моровића на Студви, где их има 23 или поред Илинаца на месту Берлез и Џомбуља са 15. Највећи од њих налази се у Кукујевцима и зове се Велика умка, а вероватно припада овом периоду.

Латенске керамичке посуде са босутске Градине

Наредна епоха везује се за бронзано доба (2000-950 го- дине), у коме овај метал добија примарну улогу. Његова најстарија култура припада винковачкој групи чији су остаци сачувани на Градини код Вашице. То су земунице или културне јаме у којима су нађене керамичке посуде. У једном мањем пехару депонован је златни накит којим је украшавана глава неке праисторијске даме. Након тога развија се ватинска група и њена насеља установљена су на локалитету „Лице" кол Ердевика и Градини на Босуту. Ретки налази инкрустоване керамике јужне Трансданубије у истом периоду указују на повремене продоре становника из ових крајева, уколико се не ради о трговинским везама.

У средњем и позном бронзаном добу егзистира белегишка културна група, чији су трагови сачувани на локалитетима Црквине II у Адашевцима, Градини на Босуту, Пушкаревцу I код Батроваца, Орловској чесми код Ђипше, Лицу код Ердевика, Краљевој скели у Моровићу, Клену код Привине Главе и Орницама код Сота. У њеној млађој фази (Белегиш - Гава) прекида се спокојан живот који је до тада трајао, настају комешања и немири и започињу кретања бројних групација, познатих у науци као „егејска сеоба", када долази до рушења микенске цивилизације. У таквим околностима људи су закопавали предмете од бронзе, који су за њих имали изузетну вредност и тако су настале оставе-скривнице. Када се повежу њихове локације добијају се комуникације и правци кретања према Егеју и представљају поуздани извор за изучавање ових историјских догађаја. Једна таква остава пронађена је у Привиној Глави, а друга на месту „Слободинци", код Нове Бингуле. Поред сунца које симболише светлост и живот у бронзаном добу развијен је и култ мртвих, које преко воде превозе кола, или барке у које су упрегнуте барске птице.

Неолитске алатке од кости, камена и рога.

У старијем гвозденом добу (950 - око 300 године) егзистира босутска група. Ово име добила је према Градини код Вашице на којој културни слој овог периода премашује дебљину од 3 метра, што је јединствена појава у југоисточној Европи. Најстарија фаза припада Калакача хоризонту, средња Басараби, а најмлађа хоризонту канеловане керамике. Стилске разлике које међу њима постоје уочљиве су на посуђу, не толико у облицима, колико у начину украшавања. У старијој фази присутне су традиције позног бронзаног доба, тако да су изузетно ретки предмети од гвожђа, међу којима помињемо крстасту секиру са Градине на Босуту, најстарији налаз овог метала са ових простора. Тек у средњој фази његово присуство је нешто чешће, када долази до нешто измењене етничке слике. Пристиже ново становништво из источних делова Румуније, чија је економика у тесној вези са сточарством, на шта указују и зооморфне представе на керамици. Овај тренутак забележен је на вашичкој Градини слојем угљенисаних житарица, када је претходно насеље уништено у пожару. Неки су склони да овај догађај повежу са Трако – Кимерцима, јер су налази коњске опреме од метала врло чести, као што је случај са Адашевцима, Шаренградом или Илоком.

 

Насеља босутске групе установљена су у Адашевцима (Лок, Црквине II), Ђипши (Орловска чесма), Ердевику (Селиште), Моровићу (Тврђава), Вишњићеву (Јаруге) и Соту (Градина и Оранице). У старијем гвозденом добу започиње процес етногенезе праисторијских популација, када долази до стварања племена, територије и учвршћивања организације и међусобних сукоба. Наступа диференцијација, ствара се племенска аристократија и издвајају вође чија су седишта центри политичке и војне моћи. Остварују се контакти са Грчком и Италијом, чија роба долази у ове крајеве (златна наушница из Путинаца, шлемови и златна наруквица из Сремске Митровице). Упоредо са млађом фазом појављује се и сремска група западнобалканског комплекса. Њихови налази регистровани су у околини Шида, Баноштору и др. То су предмети од бронзе и гвожђа који потичу из гробова и указују на везе са илирским племеном Аутаријата. Градина на Босуту је можда представљала центар племена Бреука које по свој прилици припада Протопанонима. Њен изглед са моћним одбрамбеним рововима испуњеним водом и уништеним палисадама, указује. између осталог, на такву могућност.

Млађим гвозденим добом (латен) почиње праисторијски период, када потичу први писани подаци о овим крајевима. Технологија гвожђа је у потпуности освојена и добија масовну примену у свакодневном животу. Посуђе од печене земље изванредног квалитета не праве више ручно већ га обликују на лончарском колу и постаје мода нашег континента. Појава кованог новца као платежног средства, у почетку из грчких градова, омогућила је развој занатства и трговине. Носиоци ових достигнућа, као и многих других, су келтска племена, која при крају четвртог века долазе у Подунавље.

Насеља Скординска установљена су у Вашици (Градина на Босуту и Калоџинци), Вишњићеву (Накла - Ограде), Моровићу (Тврђава) и Соту (Градина).

На преласку старе у нову еру, када Римљани заузимају Срем, настаје историјска епоха.

 

Др Драган Поповић

 

 

Посетиоци

Број прегледа чланака
2524071