- Број прегледа чланака
- 2585446
Скоро ће се навршити педесет година од кад сам се упознао за покојним Љубомиром Стојановићем, славним српским филологом. Били смо онда ђаци на Берлинском универзитету; он ђак филозофије, а ја ђак физике. Зачудио се кад је приметио да ме занимају разговори о славистици и о српским народним песмама. Кад сам му испричао како ме је у мом детињству стари Бата Батикин, гуслар Идвора, мога родног места, упознао са српским народним песмама, а нарочито са песмама Филипа Вишњића, обрадовао се да мој дугогодишњи боравак у Америци није сасвим угасио моју љубав за наше народне песме. Сећам се како ми рече једнога дана: "Бата Батикин је твој спаситељ; да не беше њега, ти би се изгубио у преријама америчког материјализма. Гусле Филипа Вишњића сачувале су ти у страном свету твоју љубав за лепоту нашега језика".
Опширније: ФИЛИП ВИШЊИЋ У СИМБОЛИЧНОЈ СЛИЦИ
Подизањем заставе на платоу испред зграде Културно образовног центра, сутра у 18 часова, званично почињу “Вишњићеви дани”.
Опширније: Подизање заставе ВИШЊИЋЕВИХ ДАНА
Јула месеца 2005, у Шид је стигао несвакидашњи, вредан поклон породице народног хероја Пека Дапчевића (1913-1999), партизанског генерала, ослободиоца Београда и легендарног команданта Прве армије ЈА која је, крајем рата, водила завршне борбе на Сремском фронту. Реч је о бронзаном попрсју највећег српског гуслара и аутора народних песама Филипа Вишњића, коју је израдио наш познати вајар, свестрани ликовни стваралац, критичар и педагог, академик САНУ Сретен Стојановић (1898-1960). Како се Вишњићева биста нашла баш у овој сремској вароши, тачније у њеној Основној музичкој школи "Филип Вишњић"?
Опширније: БИСТА ФИЛИПА ВИШЊИЋА, ДАР ПОРОДИЦЕ ПЕКА ДАПЧЕВИЋА
Културно образовни центар Шид, у чијем саставу је и Српско културно уметничко друштво “ Свети Сава”, као и сваке године врши упис нових полазника у дечје фолклорне групе.
Опширније: Упис нових полазника у дечје фолклорне групе
Мало је оних музичких инструмената за које се може поуздано рећи да су толико срасли с менталитетом и сензибилитетом једног народа, да су једноставно постали саставни и нераскидиви део његове историје. Гусле, релативно једноставан жичани гудачки инструмент, управо је један од најбољих таквих примера. Како су се и када тачно нашле на Балкану, не може се са сигурношћу рећи, мада праћење њихових трагова у далеку прошлост, указује да им је порекло средња Азија и да су захваљујући миграцијама древних степских словенских племена донете и на просторе југоисточне Европе. Коликом су се потом брзином и интензитетом прошириле и усталиле у нашим крајевима, можда понајбоље илуструју редови овог анонимног аутора прибележени 1895. године у вршачком „Српству“:
„Међу та обележја нашег народног живота спада и српско народно гусларство. [...] Уз гусле је Србин опевао своју славу и јунаштво, уз њих је Србин опевао своју прошлост, страдање и пропадање, уз њих је Србин опевао своје делимично васкрсење - обнову своје славе, уз гусле је Србин опевао свој породични, друштвени, државни и народни живот - за то су гусле Србину тако миле и драге."
Опширније: ГУСЛЕ ФИЛИПА ВИШЊИЋА