На путевима Саве Шумановића 2024.
Уметници су на овогодишњој ликовној колонији показали свестраност уметничког приступа, слободу у коришћењу боја, асоцијативност и евоцирање успомена. Од југоносталгичности Драгане Купрешанин, рашчлањавањем мотива са паковања “Koloys” жвака, познатих широм бивше Југославије, до флуоресцентне апстракције Сузане Стојадиновић са реминисценцијама на Браков и Пикасов аналитички кубизам. Од емотивног омажа Моровићу Тине Арамбашић посматраног кроз сету кишног дана, до бајковитог приказа рањивости људске природе Марије Маше Стевановић, која апострофира мементо мори, али и могућност трансформације људске душе која води ка слободи.
Лепоту моровићког пејзажа дочарао је у својим делима Константин Гушић, док је Филип Христић на једном готово микроскопском нивоу, јарким бојама, готово органски, дочарао маестралност апстрактног приступа.
Ахмед Осман евоцира уметност рано преминулог америчког уличног уметника Жан Мишела Баскијата, увлачећи нас у немир сопствене душе. Ердоан Моранкић нам помера тежиште слике на поглед, посматрача, Саву Шумановића, који као да очајнички покушава да нас дозове кроз аморфну црвено-жуту масу, која осликава сву тугу његовог одласка. Шид никада више није био исти после Шумановићевог ока, у чему се огледа сва трагичност ова два уметничка дела. Естетику суреалног, или боље речено сувише реалног представила је на својим делима, симболичног назива, Берина Шувалија на готово морбидан начин, који апострофира трагичност и суноврат савремених животних вредности, кроз призму патријархата.
Скулптура Марије Пештанац истиче жену као симбол освојене слободе, слободе да се обуче како жели, и слободе да буде присутно-одсутна у присуству традиционално обученог мушкарца аристократског става, што делу даје урбани шарм, али и сатиричан призвук.
На крају би требало нагласити да је шареноликошћу приступа, како кроз евоцирање старих мајстора, прошлих времена, минулих вредности, и кроз истицање савремених, сложених, уметничких структура и вредносних путоказа, ова ликовна колонија заокружила све есенцијалне битности краја у ком је настала.
Марија Покрајац
докторанд историје ументости